Министар управе и локалне самоуправе у Влади Републике Српске, Зоран Липовац, у интервјуу за Новинску агенцију СРНА је изјавио да је ово Министарство упутило препоруку градовима и општинама да смање плате запосленим за пет одсто, али да то не чине онима са најмањим примањима.

        "Увјерен сам да ће локалне власти имати слуха када буду доносиле одлуке о смањењу плата да не смањују плате запосленима са најнижим примањима, те да ће се смањење у највећој мјери односити на плате функционера и руководећих службеника. Наравно, ово је само препорука, начелници и скупштине општина и градова имаће завршну ријеч о том питању приликом усвајања буџета за 2010. годину", рекао је Липовац у интервјуу.

        Липовац је додао да не очекује отпор јединица локалне самоуправе о овом питању, додавши да је увјерен да ће неке општине уштедјети и више од пет одсто на платама, јер су своју одговорност у рационализацији буџета и уштедама показали и у овој години. 
        
        Истакао је да је препорука за смањење, на буџетским позицијама за бруто плате и накнаде упућена ради очувања економске стабилности и ублажавања негативних ефеката свјетске економске кризе на привреду Републике Српске, али и услови ММФ-а за реализацију кредитног аранжмана.

        Говорећи о недавно усовјеном Закону о матичним књигама, Липовац је навео да је то један од услова за визну либерализацију, али да ће њим знато бити унапријеђен рад матичних служби и додатно уведен ред у област матичних књига.

        "Доношењем Закона побољшана је безбједност идентификационих докумената, а посебно сигурност увјерења о држављанству и извода из матичних књига. Њиме је прописано вођење матичних књига у електронском облику, наглашена потреба едукације матичара, као и одговорности приликом издавања личних докумената увођењем управног надзора над њиховим радом", прецизирао је Липовац.

        Он је истакао да је била недопустива пракса што је извод из матичне книге рођених важио ограничено и што су грађани стално морали трошити своје вријеме и новац вадећи родне листове.

        Липовац је напоменуо да ће се увезивањем матичних уреда створити услови да се родни лист може добити у било којој општини у Српској, а у другој фази пројекта и интернетом.

        Министар је казао да питање оснивања института за јавну управу за Републику Српску није више актуелна идеја, јер је неприхватљиво да се врши пренос ексклузивног права на обуку државних службеника, које у Српској врши Агенција за државну управу Републике Српске.

        Он је подсјетио да је, на захтјев Канцеларије координатора за реформу јавне управе, УНДП у БиХ сачинио радну верзију Студије изводљивости за формирање Института за јавну управу БиХ, на коју су представници Републике Српске доставили конкретне примједбе и приједлоге са закључком да је за Српску неприхватљиво оснивање Института, јер не постоји уставни и законски основ за то и да је ријеч о преносу овлашћења са ентитета на ниво БиХ.

        "Због аргументованог става представника Српске да не постоји уставни и законски основ за оснивање Института и пренос надлежности обуке државних службеника са ентитетског на ниво БиХ, аутори радне верзије Студије израдили су ревидирани нацрт Студије, у коме су предвиђени формирање самосталног центра изврсности са регионалним испоставама, и јачање постојећих агенција за државну управу, те Пододјељења за људске потенцијале Брчко дистрикта и њихове међусобне сарадње", подсјетио је Липовац.

        Он је додао да је Влада Републике Српске одлучила да подржи другу опцију ревидираног документа, којом се јачају постојеће агенције за државну управу и Пододјељење за људске потенцијале Брчко дистрикта и њихова међусобна сарадња, али  наведене приједлоге нису прихватили у Федерацији БиХ и заједничким органима, због чага предложена Стратегија није добила сагласност.

        На питање да ли су у буџету за идућу годину предвиђена средства за помоћ локалним заједницама, с озбиром на то да је прошле године одобрено 35 милиона КМ неповратних средстава, Липовац је рекао да то није планирано.
                                                                                                
        "Нису предвиђена средства за ову намјену у наредној буџетској години, али ће Влада Републике Српске пратити економску ситуацију у општинама и у складу с њом дјеловати. Буџетом је предвиђено да грант помоћи неразвијеним и изразито неразвијеним општинама у наредној години буде 3,35 милиона КМ, а као новина у буџету предвиђена је ставка за помоћ јединицама локалне самоуправе у ванредним ситуацијама у износу од 300.000 КМ“, навео је Липовац.

        Липовац је рекао да то што је у Српској регистровано 3 968 удружења грађана, 40 фондација и 46 невладиних организација говори о развоју демократије и учешћа грађана у креирању јавних политика.

        "Највећи дио њих се финансира из властитих извора, донација и других облика, али се један дио за помоћ у финансирању програма и пројеката обраћа и Министарству. За помоћ невладиним организацијама у овогодишњем буџету Министарства било је обезбијеђено 1.129.300 КМ. Од укупног износа за помоћ удружењима од јавног интереса намијењено је 529.300 КМ, од чега на организације које чине СПОНА иде око 300.000 КМ“, прецизирао је Липовац.

        Он је додао да је за помоћ добротворном друштву "Мерхамет" издвојено 200.000 КМ, за намјенска издвајања за рад удружења и организација цивилних жртава рата Бошњака и Хрвата 200.000 КМ, за "Каритас" 100.000 КМ, док је за помоћ осталим фондацијама и удружењима грађана намијењено 100.000 КМ.

        Липовац је нагласио да средства не добијају сва удружења, већ удружења грађана која се обрате Министарству са захтјевом за помоћ у финансирању њихових програма или пројеката и која испуњавају услове.

        "Најчешће нам се за помоћ обраћају удружења грађана која окупљају социјално осјетљиве категорије, удружења слијепих и слабовидих, глувих, ампутираца и друга која се баве проблемима социјално осјетљивих категорија.

        На територији Републике Српске дјелује 13 удружења од јавног интереса, а недавно је расписан конкурс за додјелу статуса удружања од јавног интереса.

        Укључујемо их у рад Министарства, израду законских и других аката, а најбољи примјер те сарадње јесте Стратегија развоја локлане самоуправе, у чију израду су, осим Савеза општина и градова Републике Српсек биле укључене и друге невладине организације. С тим у вези, на недавно одржаној међународној конференцији у Лисабону Стратегија је представљена као примјер изванредне сарадње владиног и невладиног сектора и препоручена осталим учесницима на конференцији да се угледају на праксу Владе Републике Српске у односу са невладиним сектором", закључио је министар Липовац.