Када је започео рад на визној либерализацији, испоставило се да је у матичним књигама било свега и свачега и да су на њима радили полуписмени људи који су у матичне књиге уписивали на основу факса или телефонског позива, изјавио је, у интервјуу за Независне новине, министар управе и локалне самоуправе у Влади Републике Српске, Зоран Липовац.
"Стање у тој области је било јако лоше и дошло је до изражаја приликом рада на визној либерализацији и то је један од главних разлога зашто се приступило изради закона о матичним књигама", казао је Липовац.
Он наглашава да читав процес уписа и касније добијања других докумената почиње уписом у матичну књигу рођених те да ако тај матичар погријеши или упише неистину, то ће се провлачити док се не открије, а странци то не желе и не дозвољавају.
НН: Како ће се ријешити проблем, како сте рекли, полуписмених људи који су матичари, кроз едукацију или запошљавање новог кадра?
ЛИПОВАЦ: Имали смо озбиљну идеју да за матичаре тражимо високу стучну спрему и то правног смјера и то би имало смисла. Међутим, појавио се проблем великог броја људи који раде као матичари а, немају високу стручну спрему и онда би настали проблеми вишка радника. Одлучили смо да радимо на едукацији тих људи који ће морати полагати стручни испит и неће тек тако моћи радити тај посао. Сљедећа фаза је да ће морати бити дипломирани правници а, и развојем технике смањиваће се број кадра потребног за тај посао. Рок за полагање тих стручних испита је двије године и биће дефинисано кроз правилнике.
НН: Закон о матичним књигама РС због потезања виталног националног интереса Клуба Бошњака у Вијећу народа РС дуго је био блокиран. Због чега је за њих закон био споран и како се дошло до рјешења?
ЛИПОВАЦ: Амандмани Клуба Бошњака су могли бити усвојени и на расправи у Народној скупштини РС, али нико од посланика није ни потезао то питање. Амандмани се односе на упис података у матичне књиге. Наиме, усвојено је да је орган који издаје изводе и увјерења на основу матичних књига обавезан да их на захтјев странке изда на језику који она жели.
То значи да се може бирати и језик и писмо и до сада је то било могуће само што је било регулисано нижим правним актима а сада је уврштено у закон. Та прича је готова и камо среће да смо то ријешили кроз расправу у парламенту.
НН: Законом о матичним књигама предвиђено је вођење књига у електронском облику. Која је предност тога и које новине још доноси овај закон?
ЛИПОВАЦ: Након формирања базе података матичних књига у електронском облику обезбиједиће се повезивање органа преко рачунарске мреже тако да се омогући штампање извода из матичних књига на подручју друге општине или града. То значи да ће сваки грађанин бити у могућности да извод из матичне књиге добије у било којем матичном уреду у било којој јединици локалне самоуправе РС. На тај начин уштедјеће се и вријеме и новац. Новине закона су и да се у матичну књигу држављана РС уписују држављани БиХ и ФБиХ, као и њихова дјеца који су уписани у матичне књиге рођених у ФБиХ а, по основу пребивалишта у РС стичу право на држављанство РС односно право на промјену ентитетског држављанства.
Н.Н: Да ли ће као и до сада документи из матичних књига имати рок важења?
ЛИПОВАЦ: Неће. То је свако тражио и нигдје то није било утемељено у закону или правилнику и било је потпуно непотребно. Неки су стављали да то вриједи шест мјесеци, а неки три мјесеца а ступањем на снагу овог закона родни лист сада важи неограничено. Уколико се деси нека промјена, одговорност је странке која то подноси. Мислим да је то била посљедица правне несигурности јер се у књиге уписивало све и свашта.
НН: Закон о матичним књигама у директној је вези с визном либерализацијом. Колико смо ближе визама са овим законом?
ЛИПОВАЦ: Странцима је код нас важно да документи буду сигурни и поуздани као и истинити те да немамо људе који имају три иста пасоша или три уписа. Они траже једног човјека с једним књигама. Примијењена је препорука експертске делегације Европске комисије и овим законом је учињен значајан искорак и наглашена је потреба одговорности приликом издавања личних докумената увођењем управног надзора над матичарима с циљем веће безбједности докумената.
Захтјев Бошњака није за Уставни суд
НН: Клуб Бошњака је блокирао и доношење стратегије развоја локалне самоуправе о којој ће посљедњу ријеч дати Уставни суд РС. Због чега?
ЛИПОВАЦ: С обзиром да се ради о политичком документу и да стратегија није закон, мислим да Уставни суд неће ни моћи разматрати такав захтјев Клуба Бошњака. Разлог њиховог блокирања је да они траже и шести циљ у стратегији који би гласио сразмјерна заступљеност из пописа из 1991. године а ми кажемо да је то дефинисано у закону. Истина, у закону је дефинисано и нема казнених санкција па то и не иде бог зна како.