Израда Стратегијe сузбијања бруцелозе на подручју Републике Српске и њена имплементација дефинисана је Уставом Републике Српске, Законом о ветеринарству у Републици Српској и другим позитивним прописима.
Појава и ширење болести животиња задаје велике проблеме економији како богатих, тако и сиромашних земаља, те улагања у здравље животиња представља опште јавно добро и приоритетну инвестицију. Такођер, један је од начина борбе против сиромаштва, како због утицаја на здравље људи, тако и због утицаја на економски и социјални развој неразвијених земаља, jer уколико земља не производи намирнице животињског порјекла које су сигурне, односно уколико је здравље животиња на ниском нивоу да се не може гарантовати сигурност, таква земља не може извозити своје производе, што има директан утицај на њену економију.
Поред тога, узимајући у обзир обавезе Босне и Херцеговине, а тиме и Републике Српске према хармонизацији прописа и опште законске регулативе са стандардима Европске Уније, преузетих потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, пружа се довољно основе за потребу доношења стратегије за сузбијање бруцелозе на подручју Републике Српске.
1.2 Циљ израде стратегије
- Стратегија сузбијања бруцелозе треба да пружи:
- Анализа узрока појаве бруцелозе и пријетња за развој руралних подручја РС.
- Детаљну анализу епизоотиолошких подручја са аспекта навика фармера,
- Одређивање жаришта бруцелозе и њихово проглашење, обзиром на проценат
позитивних реактора од укупно извршених дијагностичких испитивања
- Адекватна квалификација статуса епизоотиолошких цијелина и њихова подјела
према степену заражености а која би била у складу са националним
приоритетима и међународној методологији
- Начин борбе против сиромаштва, како због утицаја на здравље људи, тако и због утицаја на економски и социјални развој руралних подручја
- Дефинисање циљева, приоритета и мјера за развој руралних подручја РС
када је у питању држање животиња (номађење)
- Искориштење свих доступних ресурса, који ће уз одговарајућу легислативу бити
адекватно искориштени и како би се постигли жељени социјални, економски,
и културолошки ефекти
Општи циљ који се жели постићи израдом стратегије за сузбијање бруцелозе у РС јесте да се на бази анализе, епидемиолошким извиђањем епизоотиолошких подручја, дефинишу кључни узроци појаве бруцелозе у Републици Српској као и коначне мјере за њено искорјењивање.
Развој и раст Републике Српске зависи од развоја и учинка пољопривредног сектора, у смислу производње, квалитета и сигурности производа животињског порјекла, што је директно повезано са ефикасношћу ветеринарске и здравствене службе, како би се дале гаранције сигурности партнерима када је у питању трговина производима животињског порјекла, односно њихов извоз.
1.3 Методологија
У изради стратегије сузбијања бруцелозе на подручју Републике Српске вршиће се прикупљање информација: епидемиолошко извиђање свих епизоотиолошких подручја, информације о појави болести у окружењу, социо-економске информације о фармерима, информације о инфраструктури и све остале информације битне за коначно искорјењивање бруцелозе на подручју РС.
За прикупљање ових врста информација користиће се различити извори:
- институције: Ветеринарски институт „Др Васо Бутозан“, Ветеринарски завод Бијељина, Републичка управа за инспекцијске послове, Ветеринарске организације РС , Општинске власти и одјељења управе,
- литература: билтени, зборници радова, студије, програми, , анализе и др. литература која се односи на проблематику појаве, сузбијања и искорјењивања бруцелозе
Планирани метод рада је да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде именује Радну групу за израду Стратегије сузбијања бруцелозе у Републици Српској, у складу са законским прописима и важећим политикама Владе Републике Српске и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде а у оквиру радионица, радних састанака и других нивоа комуникације, укључивањем свих релевантних институција и представника сектора од значаја за рјешавање искорјењивања бруцелозе у РС.
2. АНАЛИЗА УТЈЕЦАЈА БРУЦЕЛОЗЕ НА ЕКОНОМИЧНОСТ ПРОИЗВОДЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Значајан дио Републике Српске има брдску и брдско-планинску конфигурацију, што становништву које живи у таквим условима реално гледано, смањује избор привредних активности и занимања. Традиционално је највећа концетрација овчарства, а од скора и козарства, везана за ова подручја и иста представљају основу за егзистенцију тамошњег становништва с једне и производњу тржишних вишкова из ове гране сточарства, с друге стране. Највеће овчарске фарме су, заправо индивидуални фармери-овчари са брдских и брдско-планинских подручја. Због скромних земљишних капацитета и немогућности обезбјеђивања хране за животиње, током читаве године присутан је тзв. номадски начин сточарења, љети на планинским пашњацима, а зими у равничарским крајевима. Због сталног покрета овчара и њихових стада није могуће осигурати контролу кретања, а поготово праћење присуства болести. Ова појава, поред и других разлога, утиче на интензитет ширења болести, који од типичног-екстензивног поприма, у одређеним добима године, и интензиван карактер.
Како су алтернативе за егзистенцију становништва из поменутих подручја врло ограничене, чини се потребним пажљиво размотрити све могућности и моделе у сузбијању и искорјењивању бруцелозе домаћих животиња, посебно оваца. Недостатак објеката за смјештај оваца у зимском периоду и недостатак хране за животиње у овом дијелу године представљају разлоге за номадску испашу. Сузбијање и искорјењивање бруцелозе оваца и коза подразумјева и доследну контролу кретања животиња и потпуни надзор над номадским начином сточарења. Ова ситуација за власнике стада представља непремостиву препреку коју, очигледно, сами нису у стању превазићи.
Стога је потребно, приступити припреми и изради стратегије за одржив узгој оваца на властитом подручју и властитом имању.
У противном, ако се не пронађе одговарајућа алтернатива, ове околности ће дјеловати дестимулативно на перспективе сеоског становништва, а за последице би могли имати још бржу демографску ерозију села. Напори за квалитетан рурални развој и планови везани за то би доживјели неуспјех јер би већина младих људи из тих подручја жељела промјенити занимање а тиме и средину. Рефлексије на тржиште овчијих производа, прије свега тржиште јагњећег меса би се дугорочно огледале у несразмјери понуде и потражње, високим цјенама, несташицама и сл. Перспективно гледано, сви планови за извоз би постали упитни и условљени елиминацијом ове болести.
У овом дијелу представиће се стање у области примарне производње мјерене према доприносу ове гране производње у укупном друштвеном производу, бројем, старосном и квалификационом структуром радно ангажованом у сектору овчарства.
С обзиром на доминантност овчарства као дјелатности становника руралних подручја из које црпе доходак за своју егзистенцију, у овом поглављу даће се детаљан опис стања у овчарству према главним производним правцима.
Посебно ће се обрадити поштивање мјера заштите животне средине, биосигурносним мјерама и начину уклањања биоотпада.
3. СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА овчарства у руралним подручјима
Сљедећи корак представљаће разрађивање мјера за развој овчарства у руралном развоју које су прописане у односу на приоритете утврђене у анализи општег стања угрожених подручја, бруцелозом животиња. Као што је претходно речено мјере ће бити коресподентне са политком Руралног развоја преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.
4. МАТЕРИЈАЛНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ СТРАТЕГИЈЕ СУЗБИЈАЊА БРУЦЕЛОЗЕ У РС
У финансијском плану треба да се да процјена вриједности сваке мјере односно конкретне активности у оквиру дефинисаних циљева развоја. Финансијска процјена треба да садржи и грубу структуру улагања у смислу подјеле трошкова на: радове, опрему, обуке, трошкове управљања и сл. На тај начин лакше ће бити адресирати поједине институције, пројекте и програме подршке сузбијања и искорјењивања бруцелозе, па према томе и руралном развоју Републике Српске. Финансијски план треба такође да дефинише и изворе улагања у поједине активности, дефинишући при томе проценат учешћа локалне заједнице и Владе Републике Српске.
5. МОНИТОРИНГ И ЕВАЛУАЦИЈА
С обзиром да је појава бруцелозе животиња релативно нова појава на територији Републике Српске, за претпоставити је да већ има и да ће бити случајева у којима су при формулисању и спровођењу програма сузбијања бруцелозе почињене одређене грешке.
Због тога је потребно стално преиспитивање (review) програма, што обухвата надгледање (monitoring) и вредновање (evaluation). За праћење ће бити задужен координациони тим којег је именовао Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Др Радивоје Братић.
Уобичајено је да се преиспитивању програма приступа једанпут годишње и то, најбоље, истовремено са планирањем буџета, односно јавних финансија за сљедећу годину.
Цијели процес треба да буде јаван и сви резултати вредновања, односно преиспитивања треба да се објаве, јер ће се једино на тај начин стећи пуно повјерење у реализацију сузбијања и искорјењивање бруцелозе на подручју Републике Српскe.
Имајући у виду наведено предлаже се Влади Републике Српске да усвоји предложену Информацију са приједлогом Закључка.
М И Н И С Т А Р
___________________
Др Радивоје Братић
На основу члана 34. став 4. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 3/97 и 3/98), а након разматрања Информације о изради „Стратегије сузбијања бруцелозе у Републици Српској “, Влада Републике Српске на ____ сједници одржаној дана ________ 2008. године, доноси
З А К Љ У Ч А К
- Влада Републике Српске се упознала са Информацијом о изради „Стратегије сузбијања бруцелозе у Републици Српској“, и исту усваја.
- Задужује се Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде да посебним рјешењем формира радну групу за израду Стратегије из тачке 1. овог закључка.
3. Задужује се Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да информише Владу Републике Српске о процесу израде и току реализације „Стратегије сузбијања бруцелозе у Републици Српској“.
- Овај Закључак ступа на снагу даном доношења
Број: ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ
Датум: Милорад Додик