Приноси кукуруза у Републици Српској крећу се око 8 тона по хектару, али откупна цијена од 0,30 КМ по килограму неће покрити ни трошкове сјемена, тврде фармери у Републици Српској. По тој цијени, према процјенама, фармери морају дати око 600 килограма кукуруза за 100 килограма ђубрива, што значи да би им остало 100 до 200 кг кукуруза, чијом цијеном би требало да исплате сјеме, нафту и бербу. Жетва комбајном, по хектару, кошта 250 КМ, а због високих цијена репроматеријала, сељаку не остаје ништа, тврде фармери.

Кукуруз је у РС засијан на 148 000 хектара, а приноси би, на земљиштима гдје су примјењене оптималне агротехничке мјере, могли да буду и већи од 10 тона по хектару.

Кукуруз је у Србији обран са више од половине од 1,3 милиона хектара. На нивоу републике просјечан принос, по хектару, биће око 4,6 тона зрна, са 14% влаге. Очекује се да укупан принос достигне 6 милиона тона.
Чардаци и силоси у које би требало да се смјести овогодишњи кукуруз пуни су кукуруза убраног лани. Зато је и цијена овогодишњег рода нижа од 8 динара за килограм. Удружење за пољопривреду Привредне коморе Војводине затражио је да Робне резерве откупе дио кукуруза прошлогодишњег рода, јер би се на тај начин најлакше зауставио пад цијена ове житарице.

Када је, крајем прошле године, забрањен извоз житарица из Србије, цијена кукуруза је стално расла и крајем јануара достигла је 17 динара по килограму ( без ПДВ-а ). Од тада, па до јуна, цијене су у просјеку биле око 15,5 динара. Кукуруз је на тржишту земаља ЦЕФТА споразума био тражен у априлу и мају ове године и могао је да се прода по цијени од око 200 евра за тону. Та прилика је пропала јер је забрана укинута тек 15. јуна, када је почела жетва стрних жита. Тада је на тржиште стигла велика количина сточне пшенице из Румуније и Украјине, чија је цијена била повољнија од цијене кукуруза. Због тога је, почетком септембра, лањски кукуруз плаћан мање од 10 динара без ПДВ-а.

Робне резерве Србије су пшеницу откупиле у фебруару и марту, по цијениод 23 динара за килограм, када је пшеница била најскупља, умјесто да су је откупљивале у жетви, када је била најјефтинија.