Шума као природни ресурс Републике Српске, поред производних функција (дрвета, љекобиња, јестивог и ароматичног биља, гљива и др.), имају и социолошке, духовне, научне, едукативне, рекреативне и естетске вриједности. Највеће користи од шума су индиректне које су резултат еколошких функција: утичу на глобално кружење угљеника у природи, ублажавају екстремне климатске промјене и утичу на микроклиму, штите водотоке и њихов живи свијет, штите земљиште од спирања и ерозије, уточиште су многих животињских врста, одржавају биодиверзитет, резервоар су многобројних генетичких информација итд.
Шума као веома значајан ресурс, заузима површину од 1.287.970 ха, односно око 50 % површине Републике Српске од чега је власништво Републике Српске 1.011.183 ха, а 276.787 ха је у приватном власништву. По структури су 50 % високе шуме, 27 % ниске шума и 23 % остала шумска земљишта и голети.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде управља и газдује сектором шумарства Републике Српске преко ЈПШ „Шуме Републике Српске“ организованог као акционарско друштво са основним капиталом у власништву Републике Српске. ЈПШ „Шуме Републике Српске“ своје пословање врше преко 23 шумска газдинства, „Центра за сјеменско-расадничку производњу“ Добој, „Истраживачко-развојног и пројектног центра“ Бања Лука, „Центра за газдовање кршом“ Требиње и Дирекција ЈПШ Соколац ( www.sumers.org).