22. до 24. фебруар 2011. године (4. сједница Народне скупштине РС)
ПИТАЊЕ: Народни посланик Бранислав Бореновић, Клуб посланика ПДП-а,поставио је сљедеће посланичко питање: "Да ли се може помоћи породици Глишић Горана у трајном рјешавању њиховог стамбеног питања, будући да се ради о расељеном лицу, из Доњег Вакуфа, који живи са супругом и четворо дјеце у изнајмљеном стану у Бања Луци?"
ОДГОВОР: Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске, обезбјеђује алтернативни смјештај за расељена лица, повратнике и избјеглице у складу са Законом о расељеним лицима, повратницима и избјеглицама у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске" број: 42/05) и Законом о престанку примјене закона о кориштењу напуштене имовине, пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске" број 16/10), с тим да су начин и услови за остваривање права на алтернативни смјештај расељених лица, повратника и избјеглица у Републици Српској, ближе утврђени Процедурама рада за остваривање права на алтернативни смјештај које сваке године доноси министар министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске. Тачно је да се у конкретном случају ради о породици Глишић Горана, која је прије рата живјела у општини Доњи Вакуф, породици која је посједовала сопствену имовину и породици која има признат статус расељеног лица. Тај статус им је омогућио да остваре један од видова помоћи у Министарству за избјеглице и расељена лица Републике Српске, какав је алтернативни смјештај, сходно законским одредбама, будући да испуњавају услове за исти. Дана 23.06.2010. године, господин Глишић се захтјевом обратио Министарству за избјеглице и расељена лица Републике Српске, тражећи од истог да му достави прије свега листу уплата на његово име за алтернативни смјештај, као и податке о привременим корисницима станова који се налазе под управом Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске. На његов захтјев благовремено је одговорено и копију одговора шаљемо Вам у прилогу као и копију финансијске картице алтернативног смјештаја на име корисника Глишић (Гојко) Горан. Дакле, именовани и његова породица корисници су алтернативног смјештаја у виду индивидуалног закупа од 2005. године, па све до данас, а као доказ за све наведено служи финансијска картица алтернативног смјештаја из које је видљиво да је Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске, на рачун Глишић горана који је отворен код НЛБ Развојне банке у Бања Луци, од 2005. године до данас, уплатило укупно 13.500 КМ,по основу кориштења алтенативног смјештаја у виду индивидуалног закупа. Министарство кроз овај вид смјештаја, пружа помоћ сходно законским одредбама, с тим да ће наставити са пружањем исте, све док породица испуњава неопходне услове за остваривање права на алтернативни смјештај. Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске, нема станова за трајну додјелу, јер Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске, привремено располаже са становима, који се сходно Закону о престанку примјене закона о кориштењу напуштене имовине, пречишћен текст ("Службени гласник Републике Српске" број: 16/10), налазе под управом Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске, и користе искључиво за привремени смјештај расељених лица, избјеглица и повратника у Републици Српској, до доношења посебног закона којимће се регулисати начин враћања и кориштења ових станова стварним власницима.
22. до 24. фебруар 2011. године (4. сједница Народне скупштине РС)
ПИТАЊЕ: Народни посланик Рамиз Салкић - Клуб посланика СДА-СДП, поставио је сљедеће посланичко питање: "Савјет за развој Републике Српске донио је Одлуку, а на бази закључка Народне скупштине Републике Српске да се обезбиједе средства за реализацију пројеката Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске из области инфраструктуре, планирана за 2009. годину. Мене занима који пројекти и по којим општинама ће бити финансирани и реализовани и у којем временском периоду из поменутих средстава?"
ОДГОВОР: "Достављамо Вам преглед општина и пројеката који ће бити финансирани из економско-социјалне компоненте Развојног Програма Републике српске, у складу са Одлуком број: 04/1-1840/10 од 13.09.2010. године. Реализација пројеката ће бити завршена до краја 2011. године."
28. септембар 2009. године (Тематска конференција Одбора за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника Народне скупштине Републике Српске)
Информација Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске за Четврту тематску конференцију
10. март 2009. године (28. сједница Народне скупштине РС)
ПИТАЊЕ: Народни посланик Абид Ђозић – Клуб посланика Странке за Босну и Херцеговину, поставио је сљедеће посланичко питање: "Колико је средствима Владе Републике Српске (навести број) обновљено кућа бошњачким повратницима у 2007. и 2008. години у општинама: Братунац, Милићи, Власеница и Зворник?"
ОДГОВОР: Министарство за избјеглице и расељена лица РС, пројекте за помоћ повратницима, реализује у складу са Програмом рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица и усвојеним Процедурама рада Министарства. Приједлоге приоритетних пројеката који се раеализују из средстава планираних Програмом рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица, достављају локалне заједнице, како је и поредвиђено Процедурама рада Министарства. У 2007. и 2008. години Министарство за избјеглице и расељена лица РС је у општинама Зворник, Братунац, Милићи и Власеница имплементирало пројекте за повратнике у вриједности од 1.473.153,61 КМ. Наведене општине су се у 2007. и 2008. години приоритетно изјашњавале за реализацију пројеката инфраструктуре, тако да је у 2008. години из наведених средстава обновљено 5 стамбених објеката за повратнике у општини Братунац, чија је вриједност износила 82.459,50 КМ, а преостала средства су утрошена за обнову и изградњу инфраструктурних објеката. Поред пројеката који се реализују у складу са Програмом рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица Министарство учествује у финансирању заједничких пројеката које имплементирају друге организације. Тако је Министарство за избјеглице и расељена лица РС је у 2007. и 2008. години суфинансирало заједнички пројекат у износу од 391.166,00 КМ који је имплементирао ЦРС, а кроз који су обновљене 32 куће у општини Братунац и 12 кућа у општини Зворник. У 2007. и 2008. години, Министарство за избјеглице и расељена лица РС је у Фонд за повратак БиХ уплатило 8.000.000,00 КМ из којег су финансирани заједнички пројекти којима су биле обухваћене и општине Зворник, Братунац, Милићи и Власеница. У оквиру заједничког пројекта (Пројекат реконструкције стамбеног Фонда-ЦЕБ пројекат) који се финансира преко Фонда за повратак БиХ, а у чијој имплементацији учествује и Министарство за избјеглице и расељена лица РС до сада је у наведеним општинама обновљено 59 кућа у складу са Правилником о минимуму стамбених услова од чега у општини Братунац 11, општини Зворник 31, општини Милићи 8 и општини Власеница 9 кућа. Пројекатом Сутра III (завршен 2008. године), који је имплементирао УНДП, а суфинансиран је из Фонда за повратак БиХ, обновљено је 27 кућа у општини Зворник и 27 кућа у општини Власеница. Из Фонда за повратак БиХ за 2008. годину планирана су средства за општине Зворник 550.000,00 КМ, Братунац 400.000,00 КМ, Власеница 350.000,00 КМ, која су намијењена за реконструкцију стамбених објеката, повратника Бошњака у наведене општине.
04. новембар 2008. године (24. сједница Народне скупштине РС)
ПИТАЊЕ: Народни посланик, Петар Ђокић, Посланичка група СП, поставио је сљедеће посланичко питање: "Када ће станови којима Фонд ПИО располаже, а додијељени су Министарству за избјеглице и расељена лица ради привременог смјештаја избјеглица, а за чијим смјештајем престају потребе, јер се њихови проблеми рјешавају на други начин, дакле, када ће се ти станови вратити и који је укупан број станова којима располаже Фонд пензијског и инвалидског осигурања, који, наравно, треба послије да се додијеле пензионерима који су стекли услове, отишли у пензију, а нису ријешили своје стамбено питање"?
ОДГОВОР: Станови на којима не постоји станарско право, а који су под управом Министарства за избјеглице и расељена лица и служе за алтернативни смјештај, биће регулисани посебним законом зашто је задужено Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Дакле, тим законом треба да буде регулисано коме се враћају ти станови, као и начин њихове додјеле и кориштења за убудуће. Министарство за избјеглице и расељена лица је спремно да одмах након ступања на снагу закона који ће регулисати ово питање крене са имплементацијом истог. На евиденцији Министарства за избјеглице и расељена лица има укупно 860 станова од којих је 70 власништво Јавног Фонда ПИО Републике Српске.
15. октобар 2008. године (23. сједница Народне скупштине РС)
ПИТАЊЕ: Народни посланик, Душан Стојичић, Клуб посланика СДС-а, поставио је сљедеће посланичко питање: "У којој је фази рад на закону којим ће се трајно ријешити статус станова које привремено користе избјегла и расељена лица (са или без избјегличког статуса), и кад би се тај закон могао наћи у Парламентарној процедури"?
ОДГОВОР: На ово посланичко питање надлежност је Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију да да одговор, али како су исто прослиједили Министарству за избјеглице и расељена лица сматрајући нас надлежним да дамо одговор, иако то нисмо, желимо дати одговор. Министарство за избјеглице и расељена лица већ двије године инсистира на доношењу Закона о кориштењу станова на којима не постоји станарско право, а то су управо станови који служе за алтернативни смјештај будући да ранији носиоци станарских права су то право изгубили по сили закона, углавном због пропуста рока за подношење захтјева за поврат. Законом о престанку примјене Закона о кориштењу напуштене имовине, ти станови су стављени под управу овог Министарства гдје је речено до када исти могу бити на располагању Министарству. Како је одавно истекао тај рок Министарство за избјеглице и расељена лица заиста жели што хитније доношење овог закона, те се надамо да ћемо заједно са Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију припремити Нацрт Закона да се нађе пред посланицима Народне скупштине Републике Српске до краја ове године.
Седамнаеста сједница Народне скупштине РС
ПИТАЊЕ: Народни посланик Јасна Лукић, Клуб посланика СНСД-Милорад Додик, поставила је сљедеће посланичко питање: "На који начин се може обезбиједити помоћ грађанима, избјеглицама, расељеним лицима и повратницима, у примјени имовинско-правних односа на територији Федерације БиХ, посебно у дијелу правичне надокнаде отуђене или девастиране имовине?"
ОДГОВОР: Програмом рјешавања проблема расељених лица, избјеглица и повратника се сваке године пружа помоћ расељеним лицима и повратницима у обнови и реконструкцији њихове имовине како у Републици Српској тако и у Федерацији БиХ у зависности од расположивих средстава. Чињеница је да до сада није било могућности правичне надокнаде нити било какве компензације за уништену имовину, међутим, у току је припрема ревидиране Стратегије БиХ за спровођење Анекса 7. гдје су представници Републике Српске изричито захтијевали да се овом стратегијом обухвати и питање накнаде штете или компензације као право на дом онима који се не могу вратити нити има економске оправданости за обнову њихове имовине. Питање накнаде штете и компензације унијето је у текст нацрта споменуте стратегије, те се надамо да ће исту прихватити и Вијеће министара и Парламентарна Скупштина БиХ након чега би по први пут имали и ту могућност као начин рјешавања проблема расељених лица и повратника.
25. јули 2008. године (између двије сједнице Народне скупштине РС)
ПИТАЊЕ: Народни посланик Радо Савић, Клуб посланика СДС, поставио је сљедеће посланичко питање: "Молим да ми доставите Информацију о утрошку 8.000,00 КМ које сте пребацили МЗ Прибој у 2007. години. МЗ Прибој није доставила општини Лопаре извјештај о утрошку средстава у 2007. години. Такође, тражим да ми дате информацију која су лица тражила та средства у име МЗ Прибој?"
ОДГОВОР: Министарство за избјеглице и расељена лица је дана 07.12.2007. године потписало Уговор о преносу права располагања средстава за реализацију пројекта уличне расвјете у МЗ Прибој број 18.01-4176/07, са општином Лопаре и МЗ Прибој, општина Лопаре, која су одобрена Закључком Владе Републике Српске број 04/1-012-1880/07 од 15.11.2007. године.
У складу са чланом 7. наведеног Уговора, МЗ Прибој је 27.02.2008. године доставила Министарству за избјеглице и расељена лица Извјештај о утрошку средстава, Уговор закључен са извођачем радова, рачун испостављен од извођача радова и копију уплатнице као доказ да су средства уплаћена извођачу радова.
Захтјев, Уговоре, као и Извјештај о утрошку средстава испред МЗ Прибој потписао је предсједник Савјета МЗ Прибој, господин Неђо Давидовић.
03. и 04. јун 2008. године (20. сједница Народне скупштине РС)
ПИТАЊЕ: Народни посланик Јасна Лукић, Клуб посланика СНСД-Милорад Додик, поставила је сљедеће посланичко питање: "Покојни супруг Ристић Милеве, Ристић Јован, био је носилац станарског права у Републици Хрватској од 15.12.1982. године, и у истом су заједно становали са сином Миодрагом до 06.12.1991. године, када су због ратних дејстава исти морали напустити. Сада привремено станује у Добоју. До сада није добила никакву помоћ у циљу трајног рјешавања стамбеног питања, нити јој је од локалне власти општине Добој признато право на алтернативни смјештај.
На који начин Министарство за избјеглице и расељена лица може изаћи у сусрет овом случају, с обзиром да их има доста и да Република Хрватска није ништа предузела за поврат станарских права и правичне надокнаде ове штете?"
ОДГОВОР: Министарство за избјеглице и расељена лица, у складу са својим законским обавезама и могућностима обезбјеђује алтернативни смјештај свим расељеним лицима, па тако и избјеглицама који на то имају право, наравно у складу са законом.
Према томе, именована по питању остваривања права на алтернативни смјештај треба да се обрати надлежном Одсјеку Министарства за избјеглице и расељена лица у Добоју и уколико испуњава законске услове оствариће право на алтернативни смјештај.
Неспорна је чињеница да Република Хрватска није вратила станарска права нити има такву намјеру а ово Министарство се још искрено нада да ће се донијети тзв. мапа пута тј. заједнички план активности на рјешавању проблема избјеглица и расељених лица у региону, који би засигурно ријешио како статусна тако и имовинска и права из радног односа за избјеглице у цјелини.
То се може остварити уколико Република Хрватска прихвати конвалидацију (увезивање) радног стажа, и рјешавање питања станарских права кроз адекватну компензацију, а не кроз модел стамбеног збрињавања за бивше носиоце станарског права који је више хуманитарног и социјалног карактера, а не адекватна замјена за изгубљени дом.
Овдје је, дакле, неопходно снажно ангажовање надлежних институција Босне и Херцеговине, посебно Вијећа министара, на рјешавању проблема избјеглица из Републике Хрватске.
03. и 04. јун 2008. године (20. сједница Народне скупштине РС)
ПИТАЊЕ: Народни посланик Рамиз Салкић, Клуб посланика СДА-СДП, поставио је сљедеће посланичко питање: "Према нашим ранијим разговорима имао сам обећање да ће пропусти у реализацији средстава за повратак на подручју општине Братунац, МЗ Глогова, Хранча и Вољаница, а тичу се дијелова локалних путева, бити отклоњени, што се до данас није десило. Мене занима шта је Министарство по томк питању урадило и да ли ће доћи до рјешења ових проблема?"
ОДГОВОР: У складу са Програмом рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица за 2007. годину, а по Уговору бр. 18.01-2788/07 од 08.08.2007. године изведени су радови на оправци путева на територији општине Братунац. Примопредаја истих радова извршена је у децембру 2007. године и извршен је упис у грађевински дневник да извођач у случају било каквих недостатака у гарантном року (члан 9. Уговора) изврши поправку-санацију изведених радова.
Обиласком путних праваца дана 18.04.2008. године десила су се видна оштећења асфалта на путним правцима:
1. Приступни пут школи у Глоговој,
2. Приступни пут школи у Вољаници,
3. Пут у МЗ Краснопоље,
4. Пут у МЗ Хранча.
У складу са чланом 9. Уговора дат је налог за оправку-санацију наведених путних праваца, као и начин санације.
Дана 13.06.2008. године извршен је преглед путних праваца након санације, те је констатовано да је извођач радова отклонио све недостатке који су му наложени од стране надзорног органа. У складу са горе наведеним обавјештавамо Вас да је проблем настао око санације наведених путних праваца ријешен.
15. април 2008. године (19. сједница Народне скупштине РС)
ПИТАЊЕ: Народни посланик Миладин Јовичић, Клуб посланика СНСД-Милорад Додик, поставио је сљедеће посланичко питање: "Колико је људи са високом стручном спремом примљено на рад у свим министарствима Владе РС у посљедње три године и то:
а) оних који су завршили један од државних факултета и оних који су завршили неки од приватних факултета,
б) колико је радника који су већ били у радном односу у министарствима Владе РС и дошколовавањем стицања високе стручне спреме, и то оних који су завршили државни и оних који су завршили приватни факултет"?
ОДГОВОР: У Министарству за избјеглице и расељена лица РС, у посљедње три године у радни однос са високом стручном спремом примљено је 13 људи, од тога 9 на неодређено вријеме и 4 приправника на одређено вријеме:
а) у наведеном периоду сви примљени људи имали су завршен државни факултет;
б) у наведеном периоду 4 радника, који су већ били у радном односу у овом министарству, дошколовавањем на приватном факултету је стекло високу стручну спрему.
ПИТАЊЕ: Народни посланик Весна Јунгић, Клуб посланика СНСД-Милорад Додик, поставила је сљедеће посланичко питање Влади РС, Министарству за избјеглице и расељена лица: "Моје питање односи се на конкретан предмет. Од стране госпође Весељке Мајкић из Дервенте, која ме је лично контактирала, а у вези завршетка процедуре од стране канцеларије ОМИ из Добоја. Ради се о надовјери уговора за додјелу стамбене јединице у Дервенти, о откупу стана. Када и у којем временском року ће ова процедура бити завршена?"
ОДГОВОР: Процедура надовјере уговора је завршена. Странка може преузети Одлуку након потписивања исте од стране замјеника републичког правобраниоца из Сједишта Добој, а то ће бити најкасније до 08. маја 2008. године.
ПИТАЊЕ: Народни посланик Костадин Васић, Клуб посланика СДС, поставио је сљедеће посланичко питање: "На сједници Одбора за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника Народне Скупштине, установљено је да су у претходној години средства за инфраструктуру избјегличких насеља потрошена на мјесне заједнице које нису регистроване као избјегличка насеља, а примјер за то је Зворник. Да ли ће се дозволити у 2008. години да начелник општине Зворник Зоран Стевановић, троши новац за ове намјене не питајући Савјете мјесних заједница и житеље који знају шта им је приоритет у радовима у тим насељима? Значи, ради се о томе да начелник општине без знања мјесне заједнице жели да асфалтира, умјесто да пита житеље шта им је приоритет."
ОДГОВОР: Рјешавање проблема инфраструктуре у избјегличким насељима у Републици Српској започето је 2005. године када су први пут у Буџету планирана средства за ове намјене. Ради реализације ових пројеката Министарство за избјеглице и расељена лица РС затражило је од општина да идентификују таква насеља и за исте доставе број новоизграђених стамбених јединица, број становника и приоритетне инфраструктурне објекте које треба градити са процијеном вриједности такве инвестиције. Општине су као таква приоритетно идентификовале насеља у којима је општина додјељивала плацеве за градњу и насеља која су настајала куповином плацева и изградњом стамбених објеката од стране расељених лица. Министарство за избјеглице и расељена лица РС пројекте рјешавања проблема инфраструктуре у избјегличким насељима у 2008. години, као и до сада, реализује у сарадњи са општинама и у складу са Процедурама за изградњу објеката инфраструктуре у избјегличким-повратничким насељима. Наведеним процедурама није предвиђено да се начелник консултује са мјесним заједницама приликом кандидовања и утврђивања приоритетних пројеката.
Рјешавање проблема инфраструктуре у избјегличким насељима општина Зворник је у оквиру средстава (намјенска издвајања за инфраструктуру избјегличких насеља-220.000,00 КМ) планираних Програмом рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица за 2008. годину кандидовала пројекте:
1. Водоснабдијевање избјегличког насеља у МЗ Средњи Шепак и
2. Асфалтирање путева у избјегличким насељима МЗ Економија, МЗ Улице, МЗ Брањево и МЗ Шћемлија, на шта је Министарство за избјеглице и расељена лица РС дало своју сагласност.
30. јануар 2008. године (17. сједница Народне скупштине РС)
ПИТАЊЕ: Народни посланик Бранислав Шкобо, Клуб посланика СДС, поставио је сљедеће посланичко питање: "Да ли грађани Републике Српске, којима је имовина уништена у рату, која се сада налази на подручју Федерације БиХ, а немају статус расељеног лица, могу поднијети захтјев за донацију, односно обнову имовине? Ради се о имовини (мјесту рођења) коју су лица наслиједила од родитеља и на коју желе да се врате, односно оспособе за живот."
ОДГОВОР: Законом о расељеним лицима, повратницима и избјеглицама у Републици Српској ("Службени гласник РС" број 42/05) и Законом о расељеним лицима и повратницима у Федерацију БиХ и избјеглицама из Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ" број 15/05) утврђена су права која за вријеме трајања статуса имају расељена лица, повратници и избјеглице, а између осталог и право на нужну оправку властитих станова и кућа. Члановима 9. и 10. Закона о расељеним лицима, повратницима и избјеглицама у Републици Српској регулисано је да расељена лица и повратници губљењем тог статуса не губе право на обнову и реконструкцију своје имовине, док у Закону о расељеним лицима и повратницима у Федерацију БиХ и избјеглицама из Босне и Херцеговине у члану 11. стоји да "Повратник не губи право на помоћ у одрживом повратку и нужној оправци властитог стана или куће и након престанка статуса". Наведеним законима утврђени су општи критерији који су елиминаторни и обавезујући за све кориснике пројеката реконструкције стамбених јединица. Један од општих критерија је и чињеница да се ради о дому из 1991. године, односно да је корисник донације на дан 30. април 1991. године имао пребивалиште у стамбеној јединици која је предмет реконструкције. С обзором да се у конкретном случају не ради о дому из 1991. године заинтересовано лице не би могло бити одабрано као корисник помоћи у реконструкцији и санацији стамбене јединице.
ПИТАЊЕ: Народни посланик Слободан Пртило, Клуб посланика СДС, поставио је сљедеће посланичко питање: "С обзиром да је Република Српска у 98% случајева ријешила проблеме избјеглих и расељених лица која су у процесу ререгистрације повратила своју имовину и "ушли" у свој посјед, шта је Влада РС конкретно урадила у циљу рјешавања проблема избјеглих и расељених лица из Републике Хрватске који се тренутно налазе на територији Републике Српске а који имају имовину и остварена права у Републици Хрватској? Зашто не постоји реципротитет у рјешавању ових проблема?"
ОДГОВОР: Влада РС, Министарство за избјеглице и расељена лица је провело технички дио ререгистрације избјеглица из Републике Хрватске и сву неопходну документацију доставило Министарству безбједности у Савјету Министара Босне и Херцеговине као надлежном органу за утврђивање њиховог статуса, а таквих лица је 9.008 или 2.858 породица. Међутим, чињеница је да за већину тих лица неће бити потврђен избјеглички статус из разлога што су држављани Босне и Херцеговине. Неспорна је чињеница да је већина тих лица имало имовину у републици Хрватској, имало станарска права, права из радног односа, те да се без обзира на њихов статус та права требају и обезбиједити.
Министарство за избјеглице и расељена лица, избјеглицама из Републике Хрватске по основу ранијег признатог статуса из 2000. године, обезбјеђује алтернативни смјештај наравно, уколико на то имају право као и друга расељена лица у складу са важећим имовинским законима. Представници Републике Српске имали су активно учешће у Радној групи за доношење "Мапе пута" за рјешавање проблема избјеглица између Републике Србије, Републике Црне Горе, Републике Хрватске и Босне и Херцеговине, у складу са сарајевском Декларацијом. На жалост "Мапа пута", која је требала да ријеши сва ова питања избјеглица у региону није потписана, а разлог је што Република Хрватска неће да у исту уврсти питања рјешавања станарских права избјеглица из Републике Хрватске. Када је у питању замјена имовине и донијете правоснажне пресуде о ништавности таквих уговора, Република Српска је и прије доношења Закона о допунама Закона о извршном поступку настојала да се омогући реципротитет, а пракса је показала да код регуларних и законитих замјена и није било посебних проблема. Наравно да је доношењем Закона о допунама Закона о извршном поступку гдје се тражи признање стране судске пресуде и да је тражилац извршења у цијелости измирио своју обавезу улило велику правну сигурност код извршавања правоснажних пресуда којима је раскинут уговор о преносу права располагања.