Sign In

Трнинић: Раст минималне плате није у значајној мјери утицао на раст цијена

Објављено:

​Према подацима Одјељења за трговину и цијене Министарства трговине и туризма Републике Српске током фебруара није дошло до значајнијег раста цијена у односу на јануар, те с тим у вези можемо закључити да раст минималне плате није у значајној мјери утицао на раст цијена у трговинама, како се то покушава приказати у дијелу јавности, рекла је стручни савјетник за односе с јавношћу у Министарству Николина Трнинић.

Трнинићева наводи да је раст цијена примијећен код дијела производа, и то јогурт, месо, и пекарски производи, у износу од 10 до 30 фенинга, док су цијене већег дијела производа на нивоу цијена са краја 2023. године. 

„Требамо имати у виду да говоримо о просјечним цијена на подручју Српске и да свакако постоји разлика у цијени производа у Бањалуци и Бијељини или другим градовима у Српској, као што смо то у протеклим данима и у медијима видјели на примјеру пекарских производа који су у Бањалуци значајно скупљи него у другим дијеловима Републике“, рекла је Трнинићева.

Она додаје да се разлика у цијенама, за оне производе на које није ограничена маржа, разликује и између трговачких ланаца. 

„Раст цијена производа није ситуација са којом се сусрећу само грађани у Српској, већ је овакав тренд присутан у свим земљама региона, али и свијета усљед глобалних кретања, као и друштвено-политичке ситуације, од периода короне и свих накнадних и актуелних дешавања у свијету“, навела је Трнинићева.

Она је истакла да су производи, чије се цијене прате у склопу основне потрошачке корпе, јефтинији у Републици Српској у односу на Федерацију БиХ и регион. 

„Сигурни смо да значајну улогу у оваквом односу цијена имају уредбе које је још 2021. године донијела Влада Српске, а које се односе на ограничавање марже на основне животне намирнице и нафту и нафтне деривате“, рекла је Трнинићева.

Она је навела да Влада Српске у условима слободног тржишта и формирања цијена има ограничене могућности дјеловања, посебно у условима увозно оријентисане привреде каква је привреда Републике. 

„На примјер, када су у питању производи из козметичке индустрије и личне хигијене, производи који су доступни у Српској су већином производи из увоза и цијене на нашем тржишту зависе од набавних цијена роба на тржишту са којег их добављају домаћи дистрибутери. Слично је и са производима из кондиторске индустрије“, објаснила је Трнинићева.

Она је навела да се у јавности протеклих дана говорило и о цијенама воћа и поврћа, али да се ту мора имати у виду и да су ти производи сезонског карактера те да њихова цијена варира зависно од периода године.

„То свакако знају и купци, те је на одређен начин и бесмислено у фебруару причати о високим цијенама парадајза или јагода, којима су сваке године цијене када није сезона тих производа“, рекла је Трнинићева.

Министарство трговине и туризма Српске, додаје Трнинићева, редовно прати кретање цијена и могућности кроз које може утицати на њихово смањење. 

„У фокусу јавности ових дана јесу наше активности и преговори о цијени хљеба, али морамо нагласити да то нису једине активности које реализујемо. Службе Министарства активно раде и на измјенама других прописа, те проширења обухвата производа обухваћених Уредбом о ограничењу марже на основне животне намирнице“, рекла је Трнинићева.

Она је додала да је у циљ свих активности да, у оквиру својих надлежности и могућности, Министарство заштити животни стандард грађана, водећи при томе рачуна да донесеним мјерама не угрозе снабдјевеност тржишта, нити наруше привредни амбијент у Српској. 




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.